Glavna sala

(Ušla je unutra, noseći neku knjižicu u levoj ruci. Osećala se pospano i bezvoljno. Odmah po ulasku primetila je Hashiramu za stolom i prišla mu normalnim, ujednačenim korakom. Dantea, koji je prošao pored, je iskulirala.)

Tebe tražim. Trebam nešto do... izvan Karasua. Pa ako bi mogao da mi pomogneš da izađem.

(Mahnula je sebi ispred lica, oteravši dim od sebe. Smetalo joj je to.)

(Bacila je onu knjižicu besno preko sobe za njim u već zatvorena vrata i ostala tako da gleda u ta ista vrata.)

(Smirila se i okrenula ka Hashirami)

Da, htela sam malo da izađem napolje, razbistrim misli. Nisam znala da je to toliki problem.

(Prekrstila je ruke i pogledala ka njemu)

Baš naprotiv, nisam toliko mlada koliko misliš, a i zar je bitno koliko imam godina?

(Upitala ga je i pogledala ga sumnjičavo, ne očekujući ujedno odgovor. Odlučila da zanemari taj ispad i fokusirala se konkretno na temu zbog koje je i došla.)

Pa ako bi ti upotrebio svoj spejs tajm da me izvedeš napolje, kako bi to ugrozilo organizaciju? Možda bih ja mogla da nastradam, ali nije me briga.

(Skrenula je pogled tokom izgovaranja kraja poslednje rečenice)

Dantea i onako interesuje samo organizacija. Svi zadovoljni.

(Nije htela da komentariše ništa vezano za Dantea, prema kome očigledno nije delila isto mišljenje. Shvatila je da je malopre rekla jednu donekle i glupost iz razloga što njen izlazak uopšte ne mora da bude opasan po ikoga. Više nije bilo jasno oko čega se toliko opterećuju. Ako je ta osoba koja je ubila Jellala, mogla lagano da uđe, bivstvovanje unutar organizacije neće pružiti veću sigurnost od šetanja šumom par kilometara dalje. I ako je toliki baksuz da se baš sada nakon već skoro dve nedelje tišine, desi neki sličan napad, neka joj se onda desi. Htela je da izađe napolje, isto okruženje je počelo da je izluđuje. Iste osobe, isti miris (čitaj:smrad), želela je da bar na pet minuta bude negde drugo, a ne ovde, u ovoj situaciji, pod ovim okolnostima. Najednom joj je još više počinjao nedostajati Jellal. Čak je ni preterana reakcija Hashirame nije prenula iz razmišljanja. Shvatila je da predugo gleda u istu tačku negde podno stola za kojim je sedeo Hashirama, pošto je nastupila tišina, pa se cimnula i naglo podigla glavu, uputivši mu neki 'izgubljen' pogled na kratko.)

Samo hoću da izađem, to je sve. Ne moraš da me pratiš, nema razloga.

(Protekla dešavanja su je učinila emocionalno slabom, što nikako nije volela da pokazuje pred drugima. Nekad jednostavno nije mogla da se suzdrži pa bi sebe prekoravala zbog toga, pošto bi se povukla u svoje odaje ili negde dalje od ostalih. Znala je kako je svi posmatraju zbog njegove smrti i to ju je živciralo. Sažaljenje, sažaljenje i sažaljenje - samo to je mogla da pročita na njihovim licima. Najviše je volela kada je sama, gde je niko ne vidi, gde može da se bez ustezanja izviče i isplače. Ovaj izlazak napolje je trebao da ima isti cilj, ali svakako ne bi mogao u slučaju da Hashirama krene za njom, a kako joj se činilo, možda je i postojala mogućnost da se izvuče nekako sama na neko vreme, ako bi mu rekla. Znala je da bi razumeo. Jedini problem je bio u tome što njoj na pamet nije padalo da išta od toga prizna. Malo se osećala nelagodno zbog poteza sa prslukom, razmišljajući čak  da ga otrgne s sebe i pobegne odatle, ali bez obzira što joj je to bio prvi nagon, nije to uradila. Klimnula je jednom kratko i ugrizla se za usnu, kako bi se na neki način izvukla iz tog stanja u kom se nalazila.)

Dobro sam ja.

(Prošaputala je to isto odgovorivši mu uz nešto izražajniji osmeh od onog koji je on uputio njoj. Ako ništa, bar je bila majstor u tome da u trenutku promeni raspoloženje prividno na bolje.)

Ako nemaš nekog većeg posla, ja bih da to bude što pre.

(Jedva da je prešla preko činjenice da ima njegov prsluk na sebi, al ta njegova neposredna blizina, bez obzira što je postalo stravično hladno, ju je toliko iznervirala i da je bila dobre volje verovatno bi ga napala odmah, a ovako gledajući na okolnosti, pogotovo njeno stanje, uputila mu je samo jedan namršten pogled koga je pratilo skidanje njegovog prsluka s nje.)

Uzmi nazad. Hvala.

(Rekla je što je neutralnije mogla, stavila mu prsluk preko ruke i odmakla se od njega korak-dva. Prekrstila je opet ruke, ali ovoga puta zato što je bilo hladno.)

Nemam određeno, negde gde bi bilo prijatno boraviti, prošetati. Ti poznaješ ovaj kraj bolje od mene...

(Gledala je svuda samo ne prema njemu.)